Tošicugu Takamacu je bio 33. Soke (poglavar, prenositelj tradicije) Ninđucua i učitelj današnjeg Sokea, Masajaki Hacumija. Rođen je 10.03. 1887. godine u gradu Asaši u oblasti Hjogo.
Kao dete, Takamacu je promenio ukupno devet maćeha. Njegovo detinjstvo nije bilo nimalo srećno. U svojoj ranoj mladosti mogao je tek da naslućuje šta znači pojam sigurnost. Ipak, Takamacu je izrastao u žilavog i odlučnog mladića. Kada je imao 14. godina, novine Kobea pisale su o njemu kao o hrabrom dečaku, koji je u jednoj mračnoj ulici pošteno izmlatio bandu starijih napadača.
Jedina stabilna tačka na koju se mladi Takamacu mogao osloniti bili su njegov deda i baka. Šinrjuken Masamicu Toda, Takamacuov deda, bio je nadzornik učitelja mačevanja koji su radili u državnoj školi šoguna Tokugave. Mnogo manje poznata činjenica je da je Toda bio 32. u loži velemajstora Togakure rju tradicije ninđucua. Držeci se svog poznavanja Koto rju i Šinden Fudo rju metoda, ovaj velemajstor je počeo da trenira svoga unuka u ezotericnoj veštini Togakure ninđa ratnika. Tako je mladi Takamacu od svoga dede naučio veštine penjanja, prikradanja i izmicanja, kao i veštinu borenja bez oružija i sa njime.
Pošto je oslobođen od vojske zbog probušene bubne opne, koja mu je ostala kao suvenir na jednu borbu za vreme njegovih tinejdžerskih godina, u svojoj 21. godini Takamacu je krenuo sopstvenim putem. Karijera u fabrici šibica bila je za njega ništavna u poredenju sa pustolovinom koja ga je očekivala tamo preko mora u Kini. Dok je putovao od severa ka jugu ove ogromne zemlje, Takamacu je bezbroj puta morao da se osloni na svoje borilačke veštine, kako bi spasao život.
Nakon nekoliko burnih godina provedenih u Kini i izvesnog perioda proživljenog u divljini japanskih planina, Takamacu se 1919. godine vratio kući da bi nastavio učenje i da bi, u svojoj 30. godini postao Mikjo sveštenik Tendajšua, na planini Hihej, blizu Kjotoa. Takamacu je tada vladao - carstvom borilačke nepobedivosti i carstvom duhovne snage. I u jednom i u drugom bio je priznat majstor.
