Od početka praktikovanja borilačkih veština, uporedo sa praksom, prepliću se mitovi i legende koji se tiču porekla tajni povezanim sa zadobijanjem "Crnog pojasa". Poznata je priča o tome kako je bila uobičajena praksa da početnik svoje izučavanje započne sa belim pojasom. Dalje, kako je vreme odmicalo, pojas bi najpre postao prljav, zatim smeđ i na kraju potpuno crne boje što je ujedno bio i simbol da je učenik postigao majstorstvo. Ova neobična metamorfoza, provlakana kroz folklor međutim nema nikakve veze sa tradicijom borilačkih veština.
U stvarnosti, crni pojas kao znak majstorskog umeća prvi put je upotrebljen na Kodokan institutu za proučavanje Đudoa i za tu se praksu može reći da je stara nešto više od stotinak godina. Dr. Đigoro Kano, predavač i sportski entuzijasta je bio prvi čovek koji je upotrebio crni pojas da bi njime označio "Dan", rang studenata svoje škole osnovane u Tokiju 1882. godine. Crni pojas je dakle, bio rezervisan da bi predstavio majstore od prvog (Shodan) do petog (Godan) nivoa. Crveno-beli pojas je predstavljao nivo od šestog (Rokudan) do osmog (Haćidan), a potpuno crveni pojas mogli su da nose majstori koji bi dostigli deveti (Kudan) i deseti (Đudan) stepen.
